<	listopad, 2009
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Listopad 2009 (1)
Rujan 2009 (1)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

CREDITS

design: scream*design

Rellyna , Rellyna RELLYNA!- izderala se ALINA pokušavajući me probuditi. Bezvoljno sam otvorila oči u nadi da smo došli do dvorca. Iako je pala noć, još nismo stigli. Vlak je još uvijek brujao tračnicama. Uspravila sam se te protrljala oči. Ništa se nije promijenilo otkad sam zaspala. Osim što je Manuel, opet, traveljao s curom. Nasmijala sam se tome.
Magijom sam mu uzela mobitel iz ruke te ga ugasila. Stalno brbljaju i šalju si porukice. Stvarno nekad pređe živce.

-Joj, samo da stignemo tamo. Vidjeti ćeš ti svog vraga.- rekao je zlobno se cereći. Inače, Manuel je bio „gospodin ,kojeg se mora poštovat. Bili smo neka čudnija rasa čarobnjaka. Kada smo se rodili, podareni su nam darovi koje jačamo kroz godine. Kada napunimo 30 godina biti ćemo vrhunski vladari naših moći. Dok smo se Manuel i ja prepirali, Estell se samo smijala. Ona je bila tako koja nas je većinom razdvajala kada bih se „potukli“.Trick je pak gledala kroz prozor. Iako nisam bila luda za dečkima, barem u zadnje vrijeme, kao ni Estell i Trick, dok je Manuel bio pravi ženskaroš, a Alina je bila luda za muškima.. smiješak Nakon nekoliko trenutaka, vlak je naglo zakočio. Toliko da sam se skotrljala na pod.

-Ovo znači da smo stigli?- upitala je Estell te me povukla za ruku..

-Čudno…- promumljala je Trick. -Sve je nekako nevidljivo .Složile smo se s tim. Ponovo smo zaklopili oči i našli se vani.. –Čudne li škole.- pomislim. Tada su do nas došetali mlađahni profesor i nešto starija profesorica.

-Smirite se!.- proderao se profesor. Svi su se umirili. –Dakle, dobrodošli na još jednu novu godinu u školi Magueli. Kao što neki znaju, ja sam prof.Troglens, a ovo je prof.Gelela . Svi učenici pođite za profesoricom, a vas petero Norvešćana za mnom.- rekao je brzo. Malo sam ga bolje promotrila. Mogla sam se kladiti da ovaj nema više od 25. Oko 23, 24 godine. Hodali smo šumom, što je meni bilo previše dosadno.

-Vi se ovdje ne koristite teleportacijom?- upitala je Manuel gledajući u pod. Zastao je. Svi su zastali. Profesor se okrenuo prema njemu te se nasmijao.

-A vi se, gospodine znate koristiti njome?- unio mu se u lice. Slabašno se nasmijao i odgurnuo ga od sebe.

-Pa ma daj. Vidite ono drvo?- pokazala je Estell prstom na drvo koje se nalazilo stotinjak metara od nas. –Za sekundu sam tamo.- tada je zaklopila oči i u istom trenutku se naslonila na ono drvo.Dotrčali smo do nje osim mene ja sam inače lijena za trčanje.

-Vrlo impresivno.- rekao je Fraled. Nasmijala sam se.

-Niste još ništa vidjeli.- rekla je Trick tiho, da ju jedva čujem.

-No, teleportacija ili?- upitala sam hladno. Profesor je klimnuo glavom. Ubrzo smo se našli u njegovom kabinetu. Plavi zidovi bili su obasjani pokojom svijećom, koje su se nalazile sa svih strana. Okolo nas se nalazilo tri ormara u kojima su bili koje kakvi papiri i fascikli.
Na sredini kabineta bio je jedan stol ispred kojeg se nalazio jedan kauč. Fraled je sjeo na svoju stolicu i privukao se stolu te se naslonio na šake svoje ruke.

-Ovako, možda znate, a možda i ne, da se u ovoj školi razlikuju četiri doma-Acqua*,Aria*,Fuoco* i Terra*. Ja sam predstavnik Arie, a predstavnika Acque ćete upoznati na Preobrazbi. Uglavnom, u Acqu i Terru vam idu svi učenici dobroga srca, uvijek spremni pomoći, jednom riječju dobrice. Za razliku od toga, u Ariu i Fuoco idu ljudi pa… ne zli, već oni tvrdoglavi, hladnokrvni, ne baš druželjubivi.- uzdahnuo je. –No, učenike biramo po njihovoj osobnosti. Nemamo kao Hogwarts neke čarobne šešire, već gledamo osobnost svakog učenika ove škole. Koliko sam mogao vidjeti, Estell mi se čini jako hladnokrvnom, a ni Manuel nije ništa bolji kao ni Alina… to znači da će Manuel i Estell ići u Ariu ,A Alina u Fuoco. Relyna će ići u Acqu, a Trick u Terru . Veselija je od vas i to jako puno. Evo vam vaši rasporedi, sutra počinjete sa nastavnom i želim van ugodno vrijeme ovdje. I da, ja ću vam predavati teleportaciju.

Na putu do svoje spavaonice srela sam Toma i Lily. Bilo mi ih je drago vidit ali malo čudno.
-Tom , Lily. Povikala sam im te otrčala do njih. Inače Tom je jedno čudo od djeteta. Ima plavu kratku kosu i svijetlo zelene oči. Nosi samo svijetlu odjeći i tenisice. Lily je nekako ozbiljnija od Toma. Isto ima plavu kosu i tamnije plave oči. Uvijek nosi minice.

Hej otkud ti tu? Zapitao se Tom te se nasmijao.

A zbog škole a šta misliš. Nasmiješeni sam odgovorila.
Ok Vidimo se sutra na predavanju. Rekla je Lily te krenula u spavaonicu.
Krenula sam u spavaonicu misleći šta se događa u Norveškoj. Skretavši sam se zabila u jednu curu te pala na pod. Digla sam se kako bih joj pomogla.
Jesi dobro? Upitala sam ju.
Jesam hvala. Odgovorila je te se ustala. Ja sam Vanessa a ti? Upitala me te stavila kosu u stranu.

-Relyna, drago mi je.- rukovale smo se te se nasmijale jedna drugoj.

-Nova ovdje?- klimnula sam glavom.

-Zapravo, tražim spavaonicu 202.- rekla sam na što me Nessa povukla za rukav i otrčala nekoliko spavaonica dalje. Na crnim vratima nalazio se mali, zlatni broj 202. Vanessa je polako stavila ključ u bravu i okrenula ga par puta. Vrata su se otvorila. Ušla sam u sobu Rozih zidova koji su bili obasjani mjesečinom. Čupavi tepih plave boje stajao je na samoj sredini sobe. Dva kreveta su se nalazila do zida, na svakoj strani sobe. Jedan na jednoj, a jedan na drugoj strani. Tu su bila još dva ormara koje je razdvajao pisači stol. Cijela soba je bila nekako…svijetla. Sva u pinky-plavoj boji. To se meni sviđalo jer je i moja bivša soba bila slična.

-Wow!- rekla sam zadivljeno. Vanessase samo nasmijala te sjela na krevet.

-Kao što vidiš, nas dvije smo cimerice.- rekla je gledajući u mene. Klimnula sam glavom te legla na krevet. Pustila sam mojeg Toto, svoju Mačku, da mi legne na trbuh. Ness je pogledala Toto kao da je vidjela duha.

-Što je?- nasmijala sam se. Pokazala je prstom prema narančastom mačoru koji je ležao na meni.

-Mačka, eto što. Nisam ih baš ljubiteljica...- rekla je, još uvijek gledajući u Toto. Nasmijala sam se još više.

-Ma ona ti je prava maza.- podragala sam ju po mekom krznu –Neće stvarati probleme. A ja sada odoh spavat.- okrenula sam se na bok dok je Toto došla meni pored nogu. Kako mekano

-Idem i ja. Laku noć!- rekla je Ness potiho.

-Laku noć!- nakon toga sam utonula u dubok san

Acqua-Voda
Aria-Vatra
Fuoco-Zemlja
Terra-Zrak

Probudile su me zrake sunca koje su provirivale kroz moj prozor. Digla sam se i otišla u kupaonicu kako bi počešljala svoju dugačku plavu kosu. Otišla sam se obući. Iz ormara sam izvukla crne tajice, ružičastu tuniku i suknju. Sišla sam u kuhinju . Tamo su bili: sestra Estell, brat Manuel, sestra Trick i cimerica Alina. Mama i tata su još spavali. Estell je hladno krvna i ne baš druželjubiva. Takva je zato što ju je dečko ostavio prije dvije godine zbog neke fufe. Promijenila je boju kose u crveno i ima zelene oči. Nosi samo tamnu odjeću i tenisice. Manuel je najstariji brat. Ima crnu kosu i plave oči. Isto je hladnokrvan, ali je druželjubiv za razliku od Estell. Najmlađa sestra je Trick. Ima jedanaest godina. Ima plavu poludugu kosu i smeđe oči. Dosadna je i pravi je glazbenik. Skladala je tri pjesme na gitari. Zadnja je naša cimerica Alina. Ima crnu dugačku kosu i plavo-sive oči. Brbljava je i smotana. Svaki put se spotakne na stepenice. Pripremila sam si doručak koji jedem svako jutro. Sjela sam za stol, ali ubrzo me diglo cvilenje na vratima. Bio je to naš pas Jake. Uvijek naokolo trći zato je kuća uvijek u neredu. U ustima je imao poštu. Uzela sam poštu, a Jake je otišao jesti.

-Računi, računi i samo računi.- rekla sam gledajući poštu.

-Pa valjda ima nešto za nas.- promljala je Estell pijući svoju kavu.

-A i ako ima nešto za nas, to je najvjerojatnije za novu školsku godinu u Magueli.- nastavio je Manuel gledajući u malo u mene, pa malo u Estell.

-Aha!- uzviknula sam. Uzela sam pisma, a ostala sam bacila na šank. Sjela sam na stolicu i počela čitati.

Dragi učenici!
Pozivamo vas na još jednu školsku godinu u školi za vještice i vještake Magueli.
Nadamo da ćete papire za upise poslati tijekom polaska.
Popis stvari za nastavu i ostalo što je potrebno imati u školi naći ćete u kuverti.
Vaš ravnatelj Ludwig Senion.

-Znači vrijeme je da se spakiramo.- prošaptala je Alina te mi uzela pismo iz ruke. Prevrnula sam očima.

-Aha, aha.- rekla nam je Trick i ustala se sa stolice.

-Da, ali prije toga morate otići kupit stvari za nastavu.- mama se pojavila niotkud i počela spremati kavu za nju i tatu.

-Dobro, mi idemo.- rekao je Manuel i ustao se sa stolice kao i svi ostali.

***

-Evo nas. Stigli smo u ulicu Magičnih polaska.- rekla je Estell stavivši ruke u džepove traperica. S jedne strane su bili dučani sa sastojcima za napitke, svakakvi dučani sa životinjama, štapićima, a sa druge strane su bili dučani sa perima, tintama, odjeća za školu, dučan sa raznim metlama i banka Broff. Prvo smo otišli u banku kako bi podigli novac. Naš novac spremio je djed koji je bio prijatelj ravnatelja naše škole. Bili su i više nego dobri prijatelji. Naš djed je predavao Napitke u školi. Nakon podizanja novca otišli smo u dučan s pelerinama i određenom obućom. Izvana su zidovi bili crveni, a unutar prljavo bijeli. Pelerine su nam bile crne boje, a šeširi crno-ljubičaste. Cure su imale crne čizme do koljena, a dečki crne cipele. Manuel se nikada nije toga pridržavao. Stalno je nosio tenisice. Sljedeće što smo morali kupit su magični štapići s zvijezdom na vrhu. Ja sam uzela rozi, Estell crni, Manuel zeleni, Alina žuti i Trick crveni. Pero i tinta su najvažniji za nastavu. Nakon što smo to kupili, krenuli smo u dučan po metle. Pošto smo vještice i vještaci, metle su nam bile potrebne za letenje. Nakon toga kupili smo knjige za nastavu i za čitanje tijekom puta. Otišli po sastojke za napitke. Pri kupnji valja pripaziti jer neki znaju bit začarani i otrovni, ali nas je djed naučio se o njima. Pošto smo bili u trgovini za napitke kupili smo i posude koje se mogu vrlo rijetko naći u trgovinama. Na kraju svega smo otišli do cvjećarnice u kojoj smo kupili biljke za Travarstvo. Svakom učeniku je potrebna jedna mesožderka zbog tvari za napitak koji se spravlja tri dana zbog efekta za stvaranje biljaka. I meni se prvi put činilo čudno, ali navikneš se. Nakon svega što smo kupili krenuli smo kući kako bi se spremili te krenuli na kolodvor.

-O moj bože, najgora kupnja ikad. Gotova sam.- rekla sam žaleći se. Bacila sam se na krevet gledajući u strop.

-Kao da mi nismo.- progovorila je Trick.

-Pa idemo se spakirati kako bi smo stigli na vlak.- rekao je Manuel izlazeći iz sobe. Svi smo spakirali kofere što smo brže mogli i krenuli prema vratima. Pozdravili smo se sa roditeljima i otišli na kolodvor.